KAKO SE HRANITI ZDRAVO ZA VREME PRAZNIKA?

Predstojeći novogodišnji i božićni praznici donose nam mnogo iskusenja kada je hrana u pitanju. Jede se kalorično, začinjeno, masno, kolači, torte, a provuče se i neka čašica vise – treba nazdraviti godini koja nam dolazi ili žurimo da zaboravimo staru. Svakako, veselimo se, odmaramo i uživamo u porodičnom okruženju. Ali koliko je zdravo jesti toliko jake hrane, naročito ako imate i zdravstvenih problema? Za vas smo spremili kratak jelovnik za pojedinačno najčešća oboljenja sa kojima se uglavnom susrećemo. Jedite zdravo, ukusno i lepo.

MOŽDANI UDAR – najbolja preporuka za prevenciju ili ishranu nakon moždanog udara je riba. Veoma je bogata Omega-3masnim kiselinama koje smanjuju rizik od demencije, moždanog I srčanog udara i ima veliku ulogu u poboljšanju pamćenja. Lisnato povrće kao što su spanać i zelena salata sadrže folate koji razlažu toksične supstance nakupljene u mozgu. Potrebno je naglasiti i sveukupni značaj povrća, posebno kupusa, kelja, krompira, paradajza, cvekle, mahunarki itd. Od voća izdvojili bi jabuku koja smanjuje rizik od oboljenja mozga i borovnicu koja je odličan antioksidant. Određena istraživanja došla su do zaključka da jedenje čokolade sa visokim procentom kakaa smanjuje rizik od moždanog udara za 17%.

SALATA:  Salata sa cveklom I spanaćem

GLAVNO JELO: Pastrmka na žaru I blitva sa krompirom

DEZERT: Čokoladni mus sa avokadom

 

 DIJABETES – kod problema sa pankreasom treba izbaciti hranu koja stvara loš holesterol i višak šećera u krvi. Od povrća se preporučuje avokado, spanać, zelena satala, kupus, kelj (generalno svo zeleno povrće, jer u sebi sadrže antioksidante koji štite od očnih bolesti, kao što je katarakta), šargarepa, karfiol, brokoli, beli luk, tikvice, pasulj. Od mesa je dozvoljeno svo „posno“ meso, kao npr. piletina i ćuretina(barena ili pečena, nikako pržena), kao i riba bar dva puta nedeljno (losos, sardine, haringa, inćuni). Jaja i maslinovo ulje pojačavaju proizvodnju dobrog holesterola i smanjuju višak šećera u organizmu. Od mlečnih proizvoda je dozvoljeno sve, bitno je samo da proizvodi budu sa što manjim procentom masnoće. Istraživanja su pokazala da cimet može uticati na brzo skidanje šećera u krvi i utiče na bolje delovanje insulina, takođe reguliše visok holesterol i trigiceride. Osobama obolelim od dijabetesa se preporučuje svakodnevno korišćenje jabukovog sirćeta (jedna čaša vode sa 1 ili 2 kašike jabukovog sirćeta) – pojačava dejstvo insulina i smanjuje šećer u organizmu za minimum 20% kada se konzumira sa ugljenim hidratima.

SALATA: Zelena salata sa maslinovim uljem i jabukovim sirćetom

GLAVNO JELO: Pileća krilca na žaru i povrće kuvano na pari (npr. Šargarepa, karfiol, brokoli)

DEZERT: Bombice sa urmama, koštunjavim voćem i cimetom

KARDIOVASKULARNE BOLESTI – kod bolesti srca treba izbegavati konzumiranje hrane koja sadrži puno šećera i masnoća. Kad pomislimo na srce, prva asocijacija nam je crveno voće I povrće, a tu se naročito izdvajaju jagodičasto I bobičasto voće (brusnice, jagode, maline, borovnica, ribizla, grožđe) I paradajz I cvekla od povrća. Od mlečnih proizvoda su preporučljivi jogurt I kiselomlečni proizvodi, mleko I sve to sa smanjenjim sadržajem mlečne masti. Konzumirajte uvek posnije vrste mesa, obavezno skidajte kožice I izbegavajte dodavanje masnoće u toku pripreme jela. Ribu je preporučljivo jesti dva puta nedeljno, zbog Omega-3 kiselina koje su izuzetno dobrodošle kod prevencije od srčanog udara (NAPOMENA: obavezno cediti ulje iz sardina I tunjevina). Što se jaja tiče, treba izbegavati žumanca zbog visokog sadžaja holesterola.

SALATA: Paradajz salata sa maslinovim uljem, balzamiko sirćetom I svežim bosiljkom

GLAVNO JELO: Rižoto sa plodovima mora

DEZERT: Voćna salata

 

BOLESTI ŽELUCA – Kod bolesti želuca ishrana mora biti pažljivo vođena i odabrana, uz izbegavanje iritabilne hrane, a konzumiranje onih namirnica koje će simptome bolesti ublažiti ili otkloniti. Na vrhu liste namirnica koje se preporučuju nalazi se riba, i to kuvana ili pečena bez masnoće, ali ne i pržena, zatim nemasna mesa, takođe nepržena, mladi sir, acidofilni jogurt sa probioticima, kiselo mleko, kuvano i sveže lisnato povrće. Kod obnove sluzokože želuca pomaže hrana bogata vitaminom A, u koju spadaju: krompir, zeleno povrće, kajsije, breskve, špargla, šargarepa, spanać i džigerica.  Najbitnije je smanjiti količinu masne hrane I jesti manje obroke na svaka tri-četiri sata, žvakati polako i da ne jesti vruću već mlaku hranu.

SALATA: Salata sa šparglom I krompirom

GLAVNO JELO: Supa od povrća sa knedlama

DEZERT: Pečene banane

 

BOLESTI JETRE – Kod ljudi sa problemima sa jetrom osnovno mesto zauzimaju ugljeni hidrati. To su pšenica, pirinač, kukuruz, testenina, skrobni, griz  i ovsene pahuljice. Preporučuje se konzumacija integralnog hleba. Od posebnog značaja su voće i povrće, koje može da se jede i sveže i kuvano (banane, jabuke, pomorandže,...). Pogodni su i kuvani ili pečeni krompir, kupus, karfiol, šargarepa(izuzetan antioksidant), spanać. Salate su takođe važan deo svakodnevne ishrane. Osobe sa bolestima jetre treba iz ishrane da izbace masnoće, prženu hranu i zapršku. Hrana ne treba da bude pržena, već je bolje da bude spremljena na drugi način - kuvanjem ili pečenjem. Namirnice bogate proteinima su meso, riba, mlečni proizvodi, jaja. Od biljnih namirnica iz ove grupe se uključuju pasulj, grašak, sočivo i soja.

SALATA: Pečena šargarepa sa medom

GLAVNO JELO: Pastrmka punjena spanaćem i pire od prosa i karfiola

DEZERT: Pečena jabuka sa maslacem I suvim grožđicama

 

 

BOLESTI KOSTIJU I ZGLOBOVA - Hrana prilikom varenja može da izazove dve reakcije u telu – kiselu ili alkalnu. Kosti vole namirnice koje izazivaju alkalnu hemijsku reakciju, telu ne prija previše kisele hrane. Kada unosimo mnogo kisele hrane, kalcijum, vitalan mineral u telu, otpušta se iz kostiju i zuba kako bi neutralizovao njenu kiselost. S vremenom se kalcijum troši sve više. Naučnici su nedavno otkrili da prirodni vitamin K2, kojeg najviše ima u soji, lepi kalcijum za kosti i samim tim ih jača. Mleko i mlečni proizvodi dobro su poznati kao sjajne namirnice i dobri izvori kalcijuma, esencijalnog minerala koji čuva čvrstinu kostiju. Pored toga, ove namirnice sadrže i značajne količine vitamina D, bez kojeg nije moguća apsorbcija kalcijuma. Riba iz konzerve sadrži jestive kosti koje su odličan izvor kalcijuma i magnezijuma. Krompir je takođe, bogat izvor kalijuma. Pomorandža sadrži velike količine vitamina C i D, a novije studije pokazale su da sok od narandže pomaže kod apsorpcije kalcijuma, te će njegovo konzumiranje osnažiti vaše kosti, ali i poboljšati vaš imunitet. Sok od narandže je, naime, odličan izvor vitamina C, antioksidanta koji dodatno pomaže pri iskorišcavanju kalcijuma u organizmu. Ostale namirnice koje su od velikog značaja za očuvanje vaših kostiju su: jaja, spanać, semenke I žitarice, sočivo, banana, bademi…

SALATA: Krompir I tuna salata

GLAVNO JELO: Musaka od soje I tikvica

DEZERT: Čizkejk sa pomorandžom

 

 

ŠTITNA ŽLEZDA – Kod bolesti štitne žlezde, ishrana se izuzetno razlikuje u zavisnosti od toga da li imate ubrzan ili usporen rad te žlezde. Kod osoba sa hipertireozom u stanju ubrzanog metabolizma dolazi do promena na mišićnoj i koštanoj masi pa se preporučuje povećan unos aminokiselina, proteina i kalcijuma. Hrana koja povoljno deluje kod obolelih od hipertireoze su integralne žitarice, kupus, prokelj, karfiol, rotkvice, spanać, pasulj, začin kurkuma a značajan je unos vitamina C i omega-3-masnih kiselina. Zeleno lisnato povrće kao što je kupus, kelj, prokelj, repa, keleraba, sadrže strumogene supstance koje ometaju preuzimanje joda i na taj način smanjuju proizvodnju hromona štitaste žlezde, a proso deluje na isti način u smanjenju funkcije štitaste žlezde. Kod osoba sa hipotireozom savetuje se unos riba kao što su tunjevina, skuša, haringa, losos koje su bogate selenom i omega-3 masnim kiselinama, morski plodovi i školjke. Takođe se preporučuje veći unos žitarica, integralni pirinač bogat selenom, orašasti plodovi, suncokretove semenke, citrusno voće, banane, jagode, šljive, a od povrća se posebno ističe značaj šargarepe i paprike.

HIPOTIREOZA

SALATA: Šargarepa sa peršunom I belim lukom

GLAVNO JELO: Grilovana bela riba sa integralnim pirinčem

DEZERT: Smoothie od šljiva I banana

 

 

HIPERTIREOZA

SALATA: Kupus salata

GLAVNO JELO: Pileće grudi u puteru sa limunom

DEZERT: Mafini od integralnog brašna sa borovnicama